Професионална рехабилитација и запошљавање особа са инвалидитетом један је од приоритета сваке локалне самоуправе и свака од њих има развијену стратегију која доприноси унапређењу положаја особа са инвалидитетом. Јавне институције на својствен начин настоје да побољшају квалитет живота особа са инвалидитетом, па тако и Национална служба за запошљавање кроз субвенције пружа подршку овој категорији становништва.
Национална служба за запошљавање води евиденцију о незапосленим лицима са инвалидитетом у складу са важећим прописима. Те евиденције се редовно ажурирају путем индивидуалних разговора са лицима, процене преостале радне способности, као и кроз професионалну оријентацију и рехабилитацију.
Саветници Националне службе за запошљавање активно раде на повезивању особа са инвалидитетом са послодавцима, идентификовању одговарајућих радних места и услова рада, као и на укључивању ових лица у активне мере запошљавања, попут обука, јавних радова и субвенција. Важно је нагласити да је приступ индивидуалан, јер свако лице има различите способности и потребе, а сарадња са послодавцима на локалном нивоу од великог је значаја.
Када је реч о запошљавању особа са инвалидитетом, одзив постоји, али још увек није на задовољавајућем нивоу, истичу из Националне службе за запошљавање – филијала Ужице. Са једне стране, особе са инвалидитетом показују заинтересованост да се укључе у радне процесе и тржиште рада, али се често суочавају са препрекама. То су пре свега здравствена ограничења, недостатак квалификација, стручних знања и образовања, као и неприлагођена радна места.
Због тога је важно за свако лице утврдити преостале радне способности и усмерити се на могућности, а не на недостатке. Са друге стране, код послодаваца је приметан пораст интересовања, нарочито од 2009. године, када је донет Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.
Процена радне способности носи са собом одређене изазове, а један од највећих проблема је вишемесечно чекање на излазак пред комисију. Разлог за то је, највероватније, недостатак здравственог кадра у систему, пре свега у фонду ПИО. У наредном периоду очекују се напори да се овај проблем умањи.
Дуг период чекања представља препреку јер лица не могу да остваре статус особе са инвалидитетом, па самим тим не могу бити укључена у мере запошљавања. Сличан проблем имају и запослени који пролазе кроз процену, јер послодавци не могу да их распореде на адекватна радна места док се статус формално не утврди.
Када је реч о документацији, први корак је одлазак код изабраног лекара, који упућује лице на Комисију за процену преостале радне способности. Потребно је приложити медицинску документацију, специјалистичке налазе и налаз психолога, што представља основни минимум.
Запошљавање особа са инвалидитетом у великој мери доприноси њиховој социјализацији, а кроз субвенције и рад локалне самоуправе додатно се побољшава квалитет живота ове популације.